Dobrodošli u Novi Pazar, u grad dobrih domaćina!

0
SHARE

Kada pričam o Novom Pazaru ja se moram koristiti superlativima. Ne znam da li je to zato što sam ovde rođen pa sam pristrasan, ili je to zato što je ovaj grad stvarno nešto posebno. Oni koji su makar jednom posetili Novi Pazar će sigurno znati o čemu pričam. Oni koji nisu, mnogo propuštaju.

1966155 10205006267252246 7122618706052947095 o

Nažalost, za Novi Pazar se često veže dosta predrasuda. Da stvar bude još gora, sve te predrasude dolaze od ljudi koji nikada nisu ni bili u našem gradu. Novi Pazar je stalno pod lupom zbog političkih ili sportskih dešavanja i novinari stalno traže nešto senzacionalno što bi preneli odavde, pa se često dešava i da preuveličavaju kako bi povećali tiraž svojih novina. Tako se izgubi ona najbitnija osobina našeg grada koja stoji u naslovu ove priče: Novi Pazar je grad dobrih domaćina.

          

Valjda je ljudima draže da čitaju maloj grupi koja je možda napravila nerede na stadionu, nego o jednom prosečnom Pazarcu, čoveku koji sa osmehom dočekuje svakog novog gosta. Čoveku koji će vas odvesti svojoj kući da odmorite, počastiti najboljim ručkom, onda isto toliko dobrom kafom, i što je najvažnije – generalno dobrim gostoprimstvom. Nije to gostoprimstvo nešto što su učili u nekoj školi za turizam. Ovo je svima nama urođeno i time se ponosimo. Valjda ima malo i tog inata u nama. Znamo da se za naš grad i građane vezuju razne predrasude, pa svakog posetioca želimo na sve načine ubediti u suprotno.

Ukusi Novog Pazara ćevapi mantije kafa

Pre nego što vam kroz ovaj tekst predstavim Novi Pazar, red je da prvo predstavim i sebe. Ja sam Irfan Nurković, turistički vodič iz Novog Pazara. Veliki lokalpatriota i zaljubljenik u sve što ima veze sa ovim gradom. I pored toga, potrudiću se da vam na objektivan način predstavim grad, ljude u njemu i sve turističke potencijale za koje se malo zna.

Kao turistički vodič, imao sam to zadovoljstvo da kroz Novi Pazar provedem ljude sa raznih krajeva sveta: Australije, Belgije, Portugala, Havaja, Turske, Palestine, Indije, Italije, Francuske, Rusije, Nemačke, Španije i naravno svih zemalja sa Balkana.

Svaki od tih obilazaka sam počinjao jednom istom rečenicom: „Dobrodošli u Novi Pazar, najmlađi grad na svetu“.

Kako bih im pojasnio ovu rečenicu, dodam podatak da 49% stanovništva u Novom Pazaru čine ljudi do 35 godina starosti. To je nešto čime se izuzetno ponosimo. Podatak koji vam ovako pri čitanju možda i ne znači puno, ali vam sve bude jasnije kada prođete gradom i vidite toliko mladih ljudi. Čim čuju da niste odavde, zovu vas na kafu, pitaju jeste li već probali naše ćevape i mantije, šta ste uspeli da vidite u gradu i sl. Da se razumemo, ponosimo se mi našim ćevapima, mantijama, baklavama, turskom kafom i još mnogo čime, ali Novi Pazar ne čini samo to.

          

Svaki turistički obilazak počinjem sa trga Gazi Isa bega Isakovića. Trg nazvan po osnivaču grada, turskom vojskovođi koji je Novi Pazar osnovao 1461. godine. Isti čovek je par godina kasnije osnovao i Sarajevo i Šabac.

Grad je sagrađen na takvom mestu da se nalazi na tromeđi puteva između Dubrovnika, Soluna i Carigrada (Istanbula) pa je bio idealno mesto za trgovce koji su prolazili ovuda. Ubrzo je grad postao veliki trgovački centar. Toliko, da je nekoliko godina po osnivanju Novi Pazar imao više stanovnika nego London!

Svi ti trgovci koji su prolazili kroz grad su morali negde i da prenoće, a za to su obično služili hanovi. Od 6 hanova koliko je Novi Pazar nekada imao, danas je nažalost ostao samo jedan.

Amir-agin han, lociran u centru Novog Pazara sagrađen je u XVIII veku. Na prizemlju se nalazila mehana, a na spratu sobe gde bi trgovci noćili. Ispred su vezivali konje.

amir agin han

Ne sme se izostaviti pominjanje hotela Vrbak, jedinog hotela u Evropi  izgrađenog nad rekom. Usput, u pitanju je reka Raška, jedna od mnogih koje protiču ovim gradom.

U ranom periodu, u ovom gradu je postojalo mnogo nacionalnosti: Turaka, Srba, Dubrovčana, španskih Jevreja „sefarda“ i sl. Danas je to grad gde otprilike 80% stanovništva čine ljudi islamske veroispovesti, a oko 20% hrišćanske veroispovesti. Jevreja u Novom Pazaru nema još od II Svetskog rata.  Ipak, u gradu i dalje postoji zgrada koja je služila kao jevrejska sinagoga a postoji i jevrejsko groblje. Čak je i prvu banku u gradu osnovao Jevrej koji se zvao Sumbulijko.

U centru grada se može videti i Sebilj, replika onog u Sarajevu. Reč „sebilj“ je arapskog porekla i znači put, ali se najčešće koristila kako bi se označila česma ili fontana. Replike poput ove se mogu naći i u Beogradu, Zagrebu, Rimu i Bursi.

sebilj u novom pazaru

Par desetina metara od Sebilja, u blizini Kulturnog centra nalazi se muzej „Ras“. Pomalo simbolično, muzej se nalazi u najstarijoj zgradi u Novom Pazaru, koja se u početku koristila kao zgrada opštine. Pored jedinstvene kolekcije novčića korišćenih u doba Nemanjića u starom gradu Rasu, u ovom muzeju se mogu naći sobe uređene u turskom i srpskom stilu, ali i mnogo drugih zanimljivih stvari.

muzej ras novi pazar b92

Preko puta muzeja nalazi se dosta zanimljiva građevina o kojoj čak ni mnogi Pazarci ne znaju puno. Reč je o kući Čavića. Priča o njoj glasi ovako: Šahsuvar-beg Čavić je često putovao svetom, i jednom je prolazeći kroz Solun video kuću koja mu se mnogo svidela. Kada se vratio u Novi Pazar, suvim zlatom je platio da mu se ista takva kuća sagradi. Kuća je za tadašnje standarde bila posebno visoka, pa su gradom počele kružiti razne glasine. Žene su verovale da on gradi tako visoku kuću kako bi mogao da gleda devojke po tuđim avlijama, pa su ga zato klele na razne načine. Izgleda da su se kletve obistinile, jer od 1911. godine, kada je kuća sagrađena, pa do današnjeg dana niko od porodice Čavić nije proveo ni jednu noć u kući. Ona je više puta oduzimana od strane vojske, a jedno vreme je korišćena i kao gimnazija.

Nastavljajući dalje, dolazimo do jedne od dve džamije u Novom Pazaru koje su posebno vredne pomena. Reč je o Lejlek džamiji. Reč „lejlek“ je arapskog porekla i znači „roda“, a legenda kaže da je na tom mestu gde se sada nalazi džamija pre bila crkva, i da je na nju sletela roda koja se klanjala. Ljudi su to videli i shvatili kao znak da ta crkva treba da se pretvori u džamiju. Ipak, to je samo legenda jer su kasnija istraživanja pokazala da je na tom mestu od početka bila džamija.

lejlek džamija novi pazar

Originalni naziv džamije je Ahmed-beg silhadar. Džamija je nazvana po čoveku koji je finansirao njenju izgradju i koji je bio silhadar – vojnik zadužen za čuvanje i održavanje oružja. On je očigledno bio dosta dobro plaćen kada je bio u stanju da sagradi džamiju. Ovo je najstarija džamija u Novom Pazaru. Jedina starija je bila Isa-begova džamija koja više ne postoji. Postoji čak i predanje da je sultan Mehmed Fatih prolazeći kroz Novi Pazar u svom pohodu na Bosnu klanjao u Lejlek džamiji…

Prolazeći kroz „zlatarsko sokače“ (usku ulicu prepunu zlatara) dolazimo i do hamama – turskog kupatila. Hamam Isa-bega Isakovića je sagrađen između šesdesetih i sedamtesetih godina XV veka. Ovaj hamam pripada grupi hamama koje mogu koristiti i žene i muškarci. Naravno, postojale su posebne prostorije za žene, a posebne za muškarce. Isto tako, hamami se dele na one sa prirodnim izvorom tople vode i one koji to nemaju. Isa-begov hamam nije imao prirodni izvor tople vode pa su morali da zagrevaju vodu u jednom velikom kazanu, odakle bi sprovodili vodu keramičkim cevima do bazena. Jedini stariji hamam u Evropi je onaj koji se nalazi u Prizrenu.

Idući dalje prolazimo kroz ulicu 1. maja, ulicu koja je nekada imala preko 100 zanatskih radnji. U početku se ona zvala „Stambol džada“ jer je svako ko je hteo da ide u Istanbul morao da prođe tom ulicom, a kasnije je neko vreme nosila i ime kralja kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, Aleksandra Karađorđevića.

Dolazimo do ostataka onoga što je nekada bio Smail-begovića han, ili u narodu poznatije kao kafana „Granata“. Kažem ostataka jer je Granata izgorela u jednom požaru pre par godina. Kafana je dobila ime tako što je za vreme I Svetskog rata na nju pala granata koja nije eksplodirala, i od tad je u gradu poznata kao Granata. Postala je toliko poznata da su o njoj opevane i pesme, pa se u jednoj kaže: „kad ja primim prvu platu pa ja svratim u Granatu“…

Stižemo i do Altun-alem džamije, druge džamije koju je vredno pomenuti. Altun-alem džamija (sa alemom – dragim kamenom) je sagrađena sredinom XVI veka, a sagradio ju je Muslihedin Abdul Gani. On je bio vrlo obrazovan i učen, što pokazuje njegovo zvanje mevlana, a to je počasno zvanje koje su mogli nositi samo istaknuti islamski učenjaci i filozofi.

altun alem džamija novi pazar

Uobičajeno je bilo da se oko lepih, osobito sakralnih objekata ispredaju legende, pa tako i za Altun-alem džamiju postoji legenda koju je vredno zapisati: Altuna, Hadžera i Halima, tri pašine ćerke, lepotice kao dženetske hurije, rođene su i rasle u Novom Pazaru. Zbog lepote, bogatstva i ugleda što su posedovale ove tri sestre, niko se nije usudio da ih zaprosi. Ipak, one su bile rođene samo za Istanbul, a ne za Novi Pazar. Dani su tekli, vreme prolazilo i činilo svoje, a tri pašine ćerke ostaše neudate. U godinama pred smrt dogovorile su se da svoje silno bogatstvo ostave u dobrotvorne svrhe. Altuna je dala sredstva da se izgradi džamija i da nosi njeno ime, pa otuda Altun-alem džamija. Hadžera je dala zemlju za gradsko groblje pa se taj deo grada i danas zove Hadžet. Najmlađa od sestara Halima dala je sredstva za izgradnju česme a ta česma se i danas zove Halimača. Naravno, sve je ovo “samo” legenda…

Stižemo i do gradskog parka, gde možemo videti bedem i kulu motrilju – simbol grada. Nekada je taj bedem služio za odbranu od napada, a danas pruža lep pogled i sećanje na istoriju. Kula motrilja je sagrađena početkom XVII veka ali se ne zna ko ju je sagradio. Ova osmostrana kula je visoka 15 metara i ima četiri mušerebije – puškarnice.

kula motrilja novi pazar

Novi Pazar je mesto gde se prepliću Istok i Zapad, staro i novo, Islam i Hrišćanstvo.

Zato ovaj grad pruža idealnu priliku da se nauči nešto vise o Islamu, ali i Hrišćanstvu. Kad god posetite neku od džamija u gradu moći ćete da upoznate Islam kao religiju, kao i muslimane koji tu religiju slede. Sa druge strane, ovaj grad vam nudi i mogućnost da posetite crkve i manastire koji su od velike važnosti za hrišćane.

Na prvom mestu je važno pomenuti Petrovu crkvu. Crkva svetih Apostola Petra i Pavla, u narodu poznatija kao Petrova crkva, datira iz kraja IX veka. Važi za najstariju crkvu na Balkanu. Na njenom mestu je u V veku p.n.e. sahranjen lirski knez i prilikom arheoloških istraživanja na tom prostoru je otkriven veći broj grčkih vaza, srebrnog posuđa i zlatnog nakita. U VII veku na tom mestu je sagrađen verski objekat koji je kasnije pretvoren u crkvu. U ovoj crkvi je kršten i Rastko Nemanjić – Sveti Sava.

Petrova crkva novi pazar

Nezaobilazan je i manastir Đurđevi stupovi koji je podigao župan Stefan Nemanja 1171. godine. Zaštićen je od strane UNESCO-a. O posebnom značaju manastira govori njegov izuzetan položaj na vrhu uzvišenja, kao i posebna arhitektura crkve Sv. Đorđa sa dva stuba koji su dali kasniji naziv manastiru – Đurđevi stupovi.

Na putu ka manastiru Sopoćani prolazimo pored lokaliteta gde je nekada bio smešten stari grad Ras. Stari grad Ras nalazi se 11 km zapadno od Novog Pazara, na brdu zvanom Gradina. Pretpostavlja se da je osnovan u vreme vladavine Jovana II Komnina (1118-1143).

stari grad ras

Stari grad Ras

U to vreme bile je uobičajeno da se svi gradovi u to vreme grade pored reke i na brdu, kako bi se lakše branili od neprijatelja. Na ovom mestu je osnovana prva srpska država Raška, a Ras je bio poznat i kao važno mesto za trgovce. Stari grad Ras je zajedno sa manastirom Sopoćani uvršten na UNESCO Listu svetske kulturne baštine.

Par kilometara dalje nalazi se i manastir Sopoćani. Ovaj manastir je sagradio kralj Uroš 1260. godine. Osnovnu vrednost Sopoćana predstavljaju freske koje su prvobitno zahvatale 760 kvadratnih metara. Najpoznatija freska je Smrt Bogorodice, koja obuhvata 40 kvadratnih metara. UNESCO je ovaj manastir zbog izuzetne vrednosti uvrstio na listu svetske kulturne baštine 1979. godine. Veruje se da se ovde nalaze najlepše freske na svetu iz XIII veka.

manastir sopoćani

Pored silnog bogatstva koje čine svi pomenuti kulturno-istorijski spomenici, i dalje tvrdim da je bogatstvo našeg grada upravo ono gostoprimstvo i toplota koju naši ljudi imaju.

Kada ste turistički vodič u Novom Pazaru, imate priliku da od ljudi koji su tek stigli čujete razne priče: da žene ne smeju da šetaju ulicom, da je opasno izlaziti kada padne mrak, da ovde pričamo nekim drugim jezikom, da nikako ne smemo pričati o određenim ljudima ili temama…

Moram priznati, razljuti me kada čujem takve predrasude o mom gradu i sugrađanima, koje nisu tačne. Ipak, sve se to promeni nakon samo jednog turističkog obilaska, nekoliko ćevapa ili popijene kafe. Tada ljudi vide pravu sliku Novog Pazara i ljudi u njemu – grada na koji sam mnogo ponosan i koji ne bih menjao ni za jedan drugi.

Razloga je i više nego dovoljno da nas posetite, i to ne samo u prolazu.