KELJMENDI KONTROLIŠE PUT DROGE PREKO NOVOG PAZARA – Svi detalji o vođama najjačih mafijaških grupa

0
SHARE

Naser Keljmendi (60), još jedan je od Pećanaca koji su u vrhu albanskih kriminalnih organizacija na Kosovu. Među glavnim je narko-šefovima iz ovog dela sveta, a kontroliše i krijumčarski kanal preko Novog Pazara.

Američka DEA svrstala je Keljmendija među glavne regionalne narko-šefove, zbog čega je na njihovoj crnoj listi zauzimao prvo mesto među osobama iz Evrope opasnim po bezbednost SAD.

HAPŠENJE U PRIŠTINI

Ovaj državljanin Srbije i BiH bio je uhapšen maja 2013. u Prištini po Interpolovoj poternici, koju je za njim raspisala BiH zbog organizovanog kriminala. Pritvor mu je 28. februara 2017. zamenjen kućnim, a 17. marta mu je potpuno ukinut. Međutim, danas mu je određen pritvor od dva meseca. Albanske vlasti su odbile da ga izruče BiH pozivajući se na zakon kojim je zabranjeno izručivanje građana državama koje nisu priznale nezavisnost Kosova. Postupak protiv Keljmendija je preuzeo Euleks i suđenje mu je počelo 16. januara 2015. Iz Sarajeva je 2012, neposredno uoči policijske akcije “Lutka”, prebegao u Crnu Goru, gde je, inače, često boravio, a potom i na Kosovo, odakle mu se gubio svaki trag do hapšenja.

OPTUŽNICA EULEKSA

Optužnica koju zastupa specijalni tužilac Euleksa Endrju Hjuz tereti Keljmendija kao vođu organizovane kriminalne grupe za ubistvo Ramiza Delalića Ćele u Sarajevu 2007, koji je bio označen kao vođa podzemlja u glavnom gradu BiH. Keljmendi je optužen i da je rukovodio organizovanom kriminalnom grupom koja je proizvodila, dopremala i rasturala drogu iz Turske po evropskim državama. Optužnica ga tereti za posedovanje 100 kilograma heroina, 150 tableta za izradu sintetičkih droga i oko 2,5 tona prečišćene sirćetne kiseline namenjene za proizvodnju narkotika.

re hapšenja, protiv Keljmendija su u više država od kraja devedesetih godina vođene istrage zbog organizovanog kriminala. On je jedan od vođa kosovske mafije koji je klasičan kriminalni dosije imao još u mladosti. Kao devetnaestogodišnjak, 1976. je u rodnoj Peći osuđen na godinu i šest meseci strogog zatvora zbog pokušaja ubistva. Prema podacima bosanske bezbednosne agencije SIPA, Keljmendi se do osamdesetih godina na Kosovu bavio švercom tekstila i zlata iz Turske, a tokom sankcija krijumčario je naftu, cigarete i narkotike, da bi se početkom sukoba posvetio krijumčarenju oružja.

SUKOB SA LUKOM

Prema podacima Interpola, Keljmendi je došao u sukob sa svojim dugogodišnjim saradnikom Ekremom Lukom. U prvoj polovini 2001, Unmik policija je Keljmendiju i Luki zaplenila veću količinu cigareta kod Peći i čak su njih dvojica bili kratko pritvoreni. Krajem 2001. Keljmendi je, prema podacima nekoliko službi, organizovao oružani napad na kancelariju Unmika u Domu kulture u Peći, u nameri da uništi dokazni materijal o svojoj kriminalnoj delatnosti. Od 2003. je pod istragom Interpola i zbog bombaškog napada, kao i preprodaje deviza, šverca cigareta i nedozvoljene trgovine. Početkom 2002. beži u Sarajevo sklanjajući se od Luke.

Keljmendi je, prema operativnim podacima BIA, pre toga radio za Metohijski klan koji je predvodio Ramuš Haradinaj. Bio je tokom devedesetih jedan od glavnih finansijera OVK. Sa ovom grupom držao je monopol nad prometom droge, oružja, belog roblja i duvana na teritoriji Peći.

– Keljmendi je glavni finansijer i organizator prometa opijata, naročito kokaina i heroina, koji u Peć stižu autobusima iz Istanbula i, nešto manje, iz Albanije, a zatim se preko Peći i Rožaja dopremaju u Novi Pazar pa odatle u zemlje zapadne Evrope – piše u izveštaju BIA.

Keljmendijeva poznata imovina

KOSOVO: Više butika, kuća, dve benzinske pumpe

BiH: U Sarajevu tri kuće, dva stana i hotel “Kaza grande”

CRNA GORA: Stan u Podgorici, stan u Ulcinju, 11 stambenih prostorija, ukupne površine 377 metara kvadratnih, kuća, stambena zgradu od 1.600 metara kvadratnih, hotel na Velikoj plaži u Ulcinju, koji se zove isto kao onaj na Ilidži – “Kaza grande”.

DUBAI: trgovačka firma u slobodnoj zoni

Nije mogao da se seti svih automobila

Naser Keljmendi pred srajevskim tužiocima 2007. nije mogao da se seti svih automobila koje poseduje u BiH: kazao je da ih ima sedam ili osam, a sa sigurnošću se setio samo “hamera”, “audija 8” i BMW X5

(Blic)