Pazarska trudnica pod budnim okom ljekara, ništa ne žele da prepuste slučaju

0
SHARE

Žena iz Novog Pazara koja održava trudnoću u GAK “Višegradska” kada se za pet meseci porodi, biće nova srpska rekorderka jer će postati majka u 63. godini.

W3UktkqTURBXy84NDU1NDQ5NjI2ZTk3YzQ3MjUwZDYzZDhhNzAzYTc3YS5qcGVnk5UCzQMUAMLDlQLNAdYAwsOVB9kyL3B1bHNjbXMvTURBXy8xZDc0Y2I0MTcwNTk1MDQzNjYyOWNhYmQ2MDZmNTBmNi5wbmcHwgA

Kako “Blic” saznaje, ova Novopazarka (svi podaci poznati redakciji) pod budnim je okom lekara koji, s obzirom na njenu životnu dob, ništa ne žele da prepuste slučaju. Ona je trenutno u četvrtom mesecu rizične trudnoće, zbog čega doktori iz Višegradske nisu želeli ništa da komentarišu, osim što nam je nezvanično potvrđeno da se radi o medicinskom fenomenu kakav u Srbiji još nije zabeležen.

 

          

Prof. dr Eliana Garalejić, načelnik Odeljenja za vantelesnu oplodnju GAK “Narodni front”, kaže da je današnjim medicinskim metodama takozvane asistirane reprodukcije moguće doći do začeća u bilo kojoj životnoj dobi, ali da se postavlja pitanje koliko je to zdravo za organizam žene.

Medicinski je moguće da žena zatrudni u šezdesetim godinama, ali samo sa doniranim ćelijama dobrovoljnog davaoca, zato što on u tom periodu nema više jajnih ćelija. U svakom slučaju, to je veoma riskantno za zdravlje trudnice. Mnogi smatraju da rađanje u tim godinama nije humano prema detetu koje biološka majka neće moći da podrži kasnije zbog starosti i životnog veka. Upravo zbog toga većina zemalja je ograničila vantelesnu oplodnju do 45. godine. Gotovo da je nemoguće da neko u tim godinama zatrudni prirodnim putem, ali recimo da u slučaju da jeste, to bi bilo pravo čudo prirode. Trudnoća i porođaj su napor za organizam, pa se preporučuje da mlađe žene već u dvadesetim godinama rađaju decu. U starijoj dobi može mnogo češće da dođe do ozbiljnijih problema – objašnjava prof. dr Garalejić.

 

Ako zanemarimo biološke i fizičko-telesne karakteristike, u psihološkom smislu zrele godine donose i mnoge prednosti, poput akumuliranog znanja, iskustva i mudrosti, objašnjava Tatjana Bošković, psihoterapeut.

Detetu čija je majka baš takva ove karakteristike mogu da budu od velike koristi za njegov psihološki razvoj. Konkretno ova majka daće detetu ono najvrednije, a to je sam život, ako mu uz to pruži mnogo ljubavi, to je već više nego dovoljno. Uloga majke većini žena donosi odgovor na pitanje šta je suština života i žene koje dobiju decu to pitanje sebi više ne postavljaju. Zbog želje da se pre rođenja deteta dostignu idealni žvotni uslovi, reši stambeno i materijalno pitanje, sve više vlada trend odlaganja materinstva. Međutim, mi zaboravljamo da ovaj svet nije svet garancija, već verovatnoće, pa ni svi ovi ostvareni uslovi ne mogu da garantuju sreću ni majkama ni deci. Nažalost, postoji mogućnost da se majka nakon porođaja razboli, pa čak i umre veoma mlada, pa mi zbog te verovatnoće ne odustajemo od rađanja – kaže Boškovićeva.

          

Nadmašiće Ljubinku M. iz Smedereva

Najstarija porodilja u Srbiji do sada je bila Ljubinka M. iz Smedereva, koja je u 61. godini na svet donela zdravog dečaka, i to joj je bilo prvo dete nakon 30 godina borbe za potomstvo. Ona je zatrudnela uz pomoć donacije jajne ćelije, a vantelesna oplodnja urađena joj je u Češkoj. Trudnoću su pratili doktori GAK “Narodni front”, gde se i porodila.

Indijka svetska rekorderka

U nekim zemljama sveta za postupak vantelesne oplodnje nema starosnih granica. Zahvaljujući tome Indijka Daljinder Kaur rodila je zdravog sina u 72. godini i postala najstarija majka na svetu. Iz klinike u kojoj se lečila kažu da je beba začeta vantelesnom oplodnjom, spajanjem jajne ćelije i spermatozoida, bez učestvovanja mlađih donatora.